О нематеријалном културном наслеђу

Обред освећења славских колача
Процес израде розете
Израда лончарског производа на ручном витлу
Обичај чуванња Христовог гроба, Батајница

УНЕСКО нематеријално културно наслеђе дефинише као „праксу, презентацију, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа. Нематеријално културно наслеђе, које се понекад назива и жива културна баштина, манифестује се, између осталог, у следећим областима: усмена традиција и језик, сценска уметност, друштвена пракса, ритуали и празници, знање и примена знања о природи и универзуму и традиционална уметност. Преношена с генерације на генерацију, константно обнављана у друштвеним заједницама и групама, као реакција на околину, као интеракција с природом и историјским условима постојања, нематеријално културно наслеђе изазива осећај идентитета и континуитета. Значај нематеријалног културног наслеђа је и у томе што промовише, одржава и развија културни диверзитет и људску креативност”.

Стратешко тежиште УНЕСКО-а јесте јачање капацитета различитих актера за очување нематеријалног културног наслеђа на националном нивоу и делотворно коришћење могућности и механизама међународне сарадње, који су установљени Конвенцијом о заштити нематеријалног културног наслеђа, како би се унапредило заједничко разумевање прилика и изазова повезаних са политикама за очување нематеријалног културног наслеђа у Региону, као што су: националне политике пописивања, процес ревитализације нематеријалног културног наслеђа, управљање одрживим културним туризмом, улога и ангажовање локалних заједница, транснационална димензија нематеријалног културног наслеђа, обука и изградња капацитета.