Локалне заједнице и очување "живог наслеђа"

Представљање публикација из едиције "Нематеријално културно наслеђе Србије", коју је покренуо Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду одржано је 26. 10. 2022. године у Етнографском музеју  у Београду. Публикације ауторке др Биљане Ђорђевић Злакуско лончарство. Нематеријално културно наслеђе човечанства и Ражањско црепуљарство и Израда црепуља у Рујишту код Ражња, настале су као резултат вишегодишњег истраживања и сарадње ауторке са локалним заједницама на идентификовању, регистровању, документовању и очувању знања и вештина у вези са овим традиционалним занатима.

Представљање публикација, чији је циљ и приближавање јавности ових елемената „живог наслеђа“ уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, односно на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, било је и повод за разговор о улози локалних заједница у очувању сопственог нематеријалног културног наслеђа. Разговор, у којем су учестовали председник Националног комитета за НКН Бора Димитријевић,  председник Општине Ражањ Добрица Стојковић, председник Удружења лончара „Злакуса“ Дарко Тешић, рецензент проф. др Љиљана Гавриловић, ауторка публикација и музејска саветница Народног музеја Србије др Биљана Ђорђевић и координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Данијела Филиповић, био је усмерен на указивање значаја који у очувању нематеријалног културног наслеђа имају различити актери, пре свега локалне заједнице и стручњаци. У разговору је истакнута важност препознавања значаја нематеријалног културног наслеђа у локалној заједници, као и улоге заједнице у очувању сопственог наслеђа. Наглашено је да је ова улога је видљива у свим фазама очувања „живог наслеђа“ – од препознавања до активног деловања у циљу обезбеђивања услова за преношење на нове генерације. Пример Општине Ражањ, препознат је као добар модел за активан приступ локалне заједнице очувању нематеријалног културног наслеђа. Наиме, локална самоуправа, у сарадњи са носиоцима наслеђа, удружењима и Туристичком организацијом, препознавши ражањско церпуљарство као важно локално наслеђе, успоставила је сарадњу са стручњацима на очувању овог елемента, што је резултирало, не само уписом у Национални регистар, већ и повећањем заинтересованости у самој заједници за овај традиционални занат. Истовремено, у разговору је наглашена и неопходност сталног праћења „живог наслеђа“, његових промена и претњи којим је изложено. Наводећи пример злакуског лончарства које је угрожено због потискивања традиционалне технике израде на ручном витлу, још једном је истакнута неопходност заједничког деловања свих актера – носилаца наслеђа, стручњака, институција културе и образовања и других.     

У оквиру програма црепуљарка из Ражња Данијела Петровић и лончар из Злакусе Милета Лазић, приказали су технике израде црепуља из Рујишта и заклуске лончарије.

Програм је реализован као део активности које Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, као стручно тело задужено за очување нематеријалног културног наслеђа, организује о оквиру обележавања десетогодишњице рада, с циљем подизања свести о важности континуираног рада у овој области и значају очувања нематеријалног културног наслеђа за ширу заједницу и друштво у целини.

 

Фотографије: Ивана Масниковић Антић