Четрнаести годишњи састанак Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе одржан је 26. јуна 2020. године у организацији Регионалне канцеларије Унеска са седиштем у Венецији, у сарадњи са Сектором за живо наслеђе Унеска и Регионалним центром за нематеријално културно наслеђе под покровитељством Унеска се седиштем у Софији. Редовни годишњи састанак експерата, посвећен сагледавању активности на очувању нематеријалног културног наслеђа у земљама Југоисточне Европе, ове године је одржан у форми видео састанка, на којем је посебна пажња посвећена размени искустава у очувању наслеђа у условима пандемије COVID-19.
На почетку састанка учеснике су поздравили Ана Луиза Томпсон Флорес, директорка Регионалне канцеларије Унеска из Венеције, Ирена Тодорова, директорка Регионалног центра за НКН са седиштем у Софији и Тимоти Кертис, шеф Сектора за живо наслеђе Унеска, који је нагласио значај активности на праћењу живог наслеђа у условима опасности и предузимања адекватних мера у циљу смањења последица кризе. Израда механизама за заштиту нематеријалног културног наслеђа у кризним условима, потврђена је као један од приоритетних задатака Сектора за живо наслеђе и на недавно одржаном 14. заседању Међувладиног комитета за нематеријално културно наслеђе.
Учесници састанка, представници институција задужених за очување нематеријалног културног наслеђа из земаља чланица из Југоисточне Европе, представили су активности на очувању овог сегмента наслеђа које су, као део званичних мера, иницијатива носилаца наслеђа или цивилног сектора, предузете током пандемије коронавируса. У излагањима је примећено да се утицај пандемије на нематеријално културно наслеђе, може сагледати са различитих аспеката, а као једно од важнијих запажања, потврђена је способност прилагођавања живог наслеђа окружењу и условима у којем се практикује, као би се обезбедио његов континуитет. Наглашено је и присуство иновативних приступа, пре свега коришћењем дигиталних технологија, захваљујући којима је обезбеђена лакша комуникација учесника у процесу очувања наслеђа, као и његова промоција и презентација. Ипак, велики број учесника указао је и на проблем обезбеђивања одрживости многих елемената нематеријалног културног наслеђа, који су настали одлагањем или отказивањем бројних културних догађаја и манифестација у готовом свим земљама Југоисточне Европе.
Представљајући активности које су у Републици Србији реализоване након увођења ванредног стања 15. марта 2020. године, Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју, указала је на то да је, услед затварања институција, као и отказивања културних манифестација и догађаја, акценат стављен на омогућавање доступности информација у дигиталном окружењу. Активности Центра за нематеријално културно наслеђе Србије, као стручног тела надлежног за очување овог сегмента наслеђа у Републици Србији, биле су усмерене на обезбеђивање приступа делу садржаја Националног регистра нематеријалног културног наслеђа путем веб платформе Нематеријално културно наслеђе Србије, упознавање са вредностима Унескове Конвенције из 2003. године, мерама и начинима очувања нематеријалног културног наслеђа на националном и међународном нивоу, као и на праћење активности носилаца нематеријалног културног наслеђа путем сајта и званичне Facebook странице Центра. У излагању је указано и да су локалне заједнице и носиоци наслеђа на различите начине приступили практиковању елемената уписних у Национални регистар условима пандемије, прилагођавајући се новонасталим околностима - од одлагања планираних активности (Молитва под Миџором, Сабор фрулаша у Прислоници), њиховог организовања у редукованом обиму и уз примену прописаних мера (обичај изливања и паљења ратарских свећа), до покретања нових иницијатива у дигиталном окружењу (Фрула за васкрс Србије).
Мрежа експерат за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе основана је 2007. године, како би се обезбедила размена и нформација о импелментацији Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа у региону.
